moj kutak

Nemački ovčar

jovanaa1996 | 24 Mart, 2015 09:50

Nemacki ovčar je inteligentno i snažno stvorenje, a poznat je kao vodeći svetski čuvar, policijski, vojni , spasilački pas i pas tragač. Radi se o psu koji je hitar, živahan, veoma odan, i posebno itenigentan. Poslušan je i brzo uči. Aktivan je, pun energije, nadasve hrabar i pouzdan. Neki Nemački ovčari znaju da budu distancirani i ozbiljni a neki dominatni i oštri. Ono što ga krasi je njegov zaštitnički karakter i odlike izvanrednog psa čuvara. Neće se povući ni po cenu života ako oseti da su oni koje vole u opasnosti. Mudri, ozbiljni i prelepi psi, pa često njihovi ljubitelji umeju da kažu: "Nemački ovčar je pas, svi ostali glume da su nemački ovčar"

Jedna sam od milion ponosnih vlasnika ove najzastupljenije vrste pasa na svetu. Moj kuca se zove Ben i star je devet meseci.

Nabavili smo ga kada je imao dva meseca. Postao je nezamenljivi član porodice. Njegova vezanost za nas je neopisiva. Takvo radovanje i skičanje kada bi se neko od nas vratio kući često probudi komšije :) Brzo je učio da je izazvao i naše veliko poštovanje. Od svojih 5 meseci hoda uz nogu u i postupa po komandama. Ima veoma kvalitetan pedigre (što nama nije toliko bilo bitno pošto smo želeli pre svega kućnog ljubimca). Kako raste pretvara se u pravog lepotana. On je moja oaza. Ma koliko bila ponekad neraspoložena, ta mila njuška , jednim umiljatim pogledom rešava sve...

Sad malo iz Benovog ugla.

Av av svima!

Ćao, ime mi znate, živim u čoporu od 5 članova, od čega su četvoro ljudi. Moram priznati da je bilo poteškoća da se ukopimo, ali ne toliko strašnih. Čudom su se čudili kako sam od prvog dana kada sam došao kod njih (sa svojih dva meseca) odmah piškio na prostirkicu a ne svuda po stanu... Moš misliti, prosto ko pasulj... Ja nažalost nisam vodja čopora. Obožavam da im izvlačim majice, i raznu garderobu, patike iz ormana što se vodji čopora baš i ne svidja. Volim guranje sa njima po krevetu. Uživam u donošenju loptice koju mi skrivaju po stanu. Vođa čopora je najšrktiji na "treninzim" jer svaku vežbu moram da ponovim po nekoliko puta za slatkiš koji usedi kao nagrada. Kod Jovane je drugačije, na moju veliku radost! Za svaki uspešno odrađen zadatak ona me nagrađuje sa omiljenim slatkišima!!!

Meni nisu toliko bitne stvari kao što je visina grebena, pravilan hod, uspravne uši, sjajna dlaka , kalcijum...

Najbitnije mi je da imam KLOPU I HRANU i da im NIKADA NE PONESTANE SLATKIŠA!!!

Ukoliko je vama ipak bitno i to kako bi pružili neophodnu i pravilnu negu svojim ljubimcima a mojim drugarima možete se obratiti Jovani :)

Vidimo se nekad u šetnji!

Av,av!